Akcija Eucerina "Pregled za sve" - Rak kože se može videti – gledaj da preživiš!

     „Stav Svetske zdravstvene organizacije je da je prekomerno izlaganje suncu, to jest UV radijacija, ozbiljno pitanje javnog zdravlja i da ima veoma bitnu ulogu u nastanku raka kože. Kraj perioda u kome smo najintezivnije izloženi sunčevom zračenju pravi je momenat da obavite samopregled kože i javite se dermatovenerologu koji će proceniti prirodu i značaj eventualnih promena, čak iako ste se ovog leta maksimalno odgovorno ponašali  na suncu“ upozoravaju članovi  Stručnog saveta akcije za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“, koju su pre pet meseci, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije,  pokrenuli Eucerin Srbija i Fond B 92. 

    Akcija „Pregled za sve“ pokrenuta je, između ostalog, i zbog toga što se u Srbiji samo jedna petina melanoma, najopasnijeg raka kože, otkrije na vreme, za razliku od razvijenih evropskih zemalja gde se preko 80 odsto dijagnostikuje u ranom stadijumu kada  je mogućnost  preživljavanja 90 odsto. Broj obolelih od melanoma i drugih oblika raka kože je u stalnom porastu. U Srbiji, u proseku, godišnje oboli oko 650 osoba, a ukupno je na redovnim kontrolama u cilju praćenja bolesti i lečenju oko 1000 osoba. Oko polovina obolelih mlađa je od 60 godina.

    „Neželjene promene na koži su lako uočljive, a ako se otkriju na vreme leče se jednostavnom hiruškom intervencijom, to jest odstranjivanjem. Zato je veoma važno da, posebno u periodu nakon intenzivnog izlaganja sunčevom zračenju,  pregledamo sebe i članove porodice. Samopregled kože možemo obaviti sami, uz pomoć ogledala, i druge osobe. Neophodno je pažljivo pregledati svaki deo tela, uključujući i leđa, resice na ušima, tabane, dlanove...“, kaže  doc. dr Danica Tiodorović iz Kliničkog centra Niš, predstavnik Srbije u Međunarodnom udruženju za dermoskopiju i član Stručnog saveta akcije „Pregled za sve“ i dodaje: “Većina ljudi ima pege i mrlje na koži i one su potpuno normalan deo odrastanja i starenja. Neke od njih mogu da liče na mladeže, ali ako se  vremenom uvećavaju i menjaju, mogu biti znak upozorenja da se radi o nečemu opasnijem. Nije svaka promena znak za uzbunu, ali je, ako postoji i najmanja sumnja, preporučljivo obratiti se dermatovenerologu koji će proceniti prirodu promene i, ukoliko je potrebno, preporučiti dalje praćenje“.

„Za samopregled cele kože potrebno je pet minuta, koje svako može da odvoji jednom mesečno, a kod dermatologa pregled u proseku, uz primenu dermoskopije,  traje 15 minuta. Dermoskopija je dijagnostička metoda  zahvaljujući kojoj je moguće preciznije uočavanje i procena promena koje inače nisu vidljive golim okom i  omogućava rano otkrivanje melanoma i nemelanomskih karcinoma kože. Pregled nije invazivan, to jest ne boli, a traje duže samo u slučajevima  kada je neophodno napraviti takozvanu mapu mladeža kod osoba sa većim brojem mladeža“, objašnjava doc.dr Dušan Škiljević sa Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, takođe član Stručnog saveta akcije „Pregled za sve“.  
“Najvećem riziku za nastanak melanoma izložene su osobe sa svetlom kožom, podložne opekotinama od sunca, one sa više od 50 mladeža, kao i one koje su imale opekotine od sunca u detinjstvu ili one koje provode dosta vremena na suncu (zbog posla ili hobija), osobe koje su izložene intezivnom suncu tokom kratkog vremenskog perioda (na primer - tokom godišnjih odmora) ili koje koriste ili su koristile solarijum, osobe čiji je bliži srodnik imao rak kože, kao i osobe koje su imale transplantaciju organa. Osobe pod rizikom ne bi trebalo da čekaju da mladež počne spontano da krvari i boli, već je neophodno da se obrate dermatologu čim primete da se povećao, promenio oblik ili boju. Samopreglede kože je preporučljivo obavljati jednom mesečno, a redovne kontrole kod dermatologa jednom godišnje”, dodaje doc. dr Škiljević.

    Članovi Stručnog saveta akcije “Pregled za sve” (doc. dr Danica Tiodorović Živković, doc.dr Dušan Škiljević, prof. dr Lidija Kandolf Sekulović iz Klinike za kožne i polne bolesti i ass dr Tatjana Roš, Klinika za kožne i venerične bolesti - Klinički centar Vojvodine)  upozorili su i da rizici negativnog sunčevog zračenja ne prestaju sa letnjim temperaturama jer čak i u toku oblačnih dana 50 odsto negativnih UV zraka prodire na površinu zemlje, pa je oprez potreban čak i u jesenjem i zimskom periodu.